Pogled na... - Srbija

Evru preti sudbina "juga"

Evropska valuta sve više funkcioniše kao zlosrećni jugoslovenski proizvođač automobila "jugo", odnosno postoji sličnost problema svojstvenog grupi zemalja koje čine Evropsku uniju i nekadašnjih jugoslovenskih republika, piše na portalu "Market voč", koji prati globalna finansijska kretanja.

U tekstu se navodi da je, čim je "glazura nacionalizma" skinuta, Jugoslavija veoma brzo pala u paklenu noćnu moru građanskog rata i mržnje.

Događaji u Grčkoj u proteklih nekoliko nedelja ne predviđaju skori i miran ishod krize, dok neredi, štrajkovi i socijalni nemiri potresaju zemlju. Razlog zašto su finansijska tržišta skeptična u vezi sa evrom jeste taj što su evropski lideri već dali sve od sebe u vezi sa krizom.

Oni su se nakratko ujedinili o pitanju finansijske pomoći od jedan trilion dolara, ali to je verovatno najdalje dokle mogu da idu. U stvari, ova pomoć ili "izvlačenje" već izaziva teške političke probleme za nemačko rukovodstvo, navodi portal "Market voč".


"Nažalost, kao što kaže kolumnista Njujork tajmsa, nobelovac Pol Krugman, izvlačenje u slučaju Grčke neće biti dovoljno. Dobra je stvar što su se prvi put evropski zakonodavci ujedinili i snažno delovali, snažnije nego što je iko očekivao, ali to nije dovoljno", navodi portal.

Problem na koji se Krugman osvrće je solventnost, a ne samo likvidnost. Budžetski deficit u Grčkoj veći je od 13 odsto društvenog bruto proizvoda i malo je verovatno da postoji politička i socijalna volja da se deficit smanji na razuman i smislen način.

Dug se popeo na 125 odsto. Deficit i dug te veličine premašuju sposobnosti bilo koje ekonomije. Drugim rečima, Grčka je bez prebijene pare.

Krugman u svom tekstu dalje navodi da Grčka, ako želi da postane solventna, treba da postigne relativnu deflaciju, smanji troškove i cene u odnosu na Nemačku i Francusku, čime dobija ponovo konkurentnost.

Sa niskom inflacijom u Nemačkoj to znači produženi period deflacije sa visokom cenom nezaposlenosti i učinka, odnosno prozvodnje. To, takođe, povlači fiskalne poteškoće, smanjenje troškova i povećanje poreza.

Propisani lek za obnovu fiskalnog zdravlja ovako opisan verovatno bi funkcionisao, ali bi, takođe, izazvao negativne posledice, uključujući niži ekonomski rast i socijalne nemire i pitanje je da li u Grčkoj ili EU postoji politička volja da se preduzmu gore navedeni koraci, prenosi "Market voč".

Tržišta finansija za sada ostavljaju prilično sumornu sliku. Evro je 14. maja pao najniže u odnosu na dolar od oktobra 2008. godine, jer su zabrinutost, i bojazan kakva će biti finansijska stabilnost u Evropi i politička volja da se primene nepopularne mere smanjenja deficita, vodile finansijere ka odbacivanju zajedničke valute.

Pad evra podstaknut je i pretnjom francuskog predsednika Nikole Sarkozija da će se povući iz evrozone. Vrednost evra u petak iznosila je 1,2357 dolara, što je naslabiji nivo od oktobra 2008. Prema tome, gde je u svemu tome evro? Da li je to i dalje hvaljena valuta koja se sprema da istisne američki dolar kao svetsku valutnu rezervu ili je marka "jugo-valuta" u opadanju, čije je vreme prošlo i sada polako odlazi?

U tekstu se dalje predviđa da će neke zemlje napustiti evrozonu, jer više nikako nisu u stanju da upravljaju svojim ekonomijama u ludačkoj košulji evra. Kandidati su Grčka, Italija, Španija, Portugalija i Irska.

Sve je manje verovatno da će Velika Britanija pristati da se odrekne funte u zamjenu za evro. Na kraju ostaju samo jače zemlje, kao što su Nemačka i Francuska. U tom trenutku više ne bi imalo smisla terati razbijeni i premlaćeni evro da ide dalje, zaključuje "Market voč".